Na samom startu moramo Vas pitati da li ste zadovoljni sa postignutim rezultatima u 2023-oj godini i prvih 6 mjeseci ove godine?

• Generalno izuzetno sam zadovoljan, pogotovo postignutim rezultatima u 2023. godini koja je u finansijskom smislu istorijski rezultat. Naime, te 2023. godine smo ispunili plan poslovanja, ali smo i zahvaljujući ugovoru sa matičnim preduzećem postigli finansijski rezultat takav da nam je dobit bila negdje 9.200.000,00 KM što je izuzetno u ekonomskim analizama dobar rezultat. Kada se uzme ukupan prihod od 25 miliona onda je to nevjerovatan rezultat. 2024. godina, odnosno ovo pola godine, konkretno i sa današnjim danom, nisam baš zadovoljan u smislu realizacije plana poslovanja, zato što jednostavno za proizvodnju je neophodna pogonska spremnost i resurs, a resurs je voda. Naravno mi radimo onoliko koliko imamo vode, tako da smo, evo sa današnjim danom ta realizacija je negdje kumulativno gledano na „Velikom Bočcu“, odnosno na velikoj „He Bočac“ negdje oko 55 posto plana, a na „Bočcu 2“ negdje oko 75 posto plana, znači što nije u principu zadovoljavajuće, međutim finansijski rezultat je ipak zadovoljavajući, tako da smo mi za prvih šest mjeseci završili sa negdje sa 2.800.000,00 KM pozitivno poslovanje, što je i te kako zadovoljavajuće.

Da li se po Vama primjenjuju sve norme koje se primjenjuju i u EU, kada su u pitanju energetski paketi i slično?

• Sam pojam energetskog paketa u glavnom kod građanstvaje  percepcija da se misli na utopljavanja zgrade itd. Međutim, energetski paketi u samoj energetici podrazumijeva prije svega prelazak na zelenu slobodnu energiju, odnosno obnovljive izvore energije. Mi smo po difoltu u principu zeleni proizvođači, posjedujemo već zeleni certifikat za hidroelektranu „Bočac 2“, kućnu turbinu,  koja je naša treča hidroelektrana, ali i u postupku smo dobijanja certifikata za „Veliki Bočac“. Čekamo da se završe remontni radovi kad se otvori mašina, tako da je neophodno izvršiti određena mjerenja koja su preduslov da bi dobili taj zeleni certifikat. I u tom smislu se te mjere primjenjuju. Međutim, kažem, percepcija kod ljudi nije baš takva, ali generalno u našem domenu djelatnosti, u svakom slučaju se primjenjuje.

 Koji je najznačajniji projekat planiran za naredni period?

• U svakom slučaju to je solarna elektrana, „Ada polje“ kako smo je nazvali zbog lokaliteta. To je solarna elektrana koja će biti snage oko 9,27 MW, godišnje proizvodnje oko 12 GW na našem zemljištu. U principu, pogodnost je što je to naše zemljište, što imamo čvrstu upornu tačku to je 35 KW postrojenje na koje ćemo se kačiti, pa ćemo dalje izaći na 110 kV postrojenje dalje preko prenosne mreže. Dakle, koristimo istu prenosnu mrežu. Prednost je što ljeti kad nemamo vode, tad ćemo imati proizvodnju sunca, znači energije i sunca. Prednost je što je to zelena energija, i jednostavno je to nešto što je u ovom trenutku najznačajniji projekat budući, koji evo malo, narodski rečeno „kilavo ide“, jednostavno tek sad treba da dobijemo lokacijske uslove, sve to presporo i predugo traje, ali nije do nas.

Kakva je saradnja sa Matičnim oreduzećem “ERS”, da li tu ima nekih problema ili sve uspješno realizujete?

• Postoje određeni problemi, problemi su finansijske prirode, oni nas jednostavno finansijski ne prate. Znači, oni su naši jedini kupac, mi svu energiju koju proizvedemo bukvalno prodajemo matičnom preduzeću, odnosno predajemo, a oni je prodaju u skladu sa potrebama tržišta, a nam bi trebalo da isplaćuju fakture koje isporučujemo za tu energiju, za isporučenu energiju. Međutim, to baš i nije apsolutno tako, tako da je sad ogromna cifra nenaplaćenih potraživanja koja konstantno raste. Jednostavno, ja znam da je i matično preduzeće u velikim problemima, da su oni ušli u velike investicije, da su razvučeni. Ali mi smo nekako najlošiji u cijeloj toj postavci odnosa. Tako da, prema nama je nekako, usuđujem se reći uslovno rečeno i „maćehski odnos“, obzirom da smo mi najmanje preduzeće i po broju ljudi, ali smo najracionalniji, a onda se oni škrto ponašaju prema nama.  Tako da nam je to suštinski problem, a ovo ostalo, nemamo problema, mi smo najpouzdanije preduzeće u sistemu elektroprivrede, što je vidljivo iz ispada sa mreže, nije što ja to tako kažem nego što je to  statistički jednostavno vidljivo tako.

U medijima se govorilo o tome da li treba povezivanje/umrežavanje elektroprivrednih preduzeća u regionu kao odgovor na energetske i klimatske politike EU, kakav je Vas stav po tom pitanju?

• Generalno mi jesmo umreženi. Električna energija je malo kompleksan sistem. Mi moramo biti umreženi, ne možemo samostalno da funkcionišemo, znači ta umreženost faktički postoji preko prenosnih sistema, tako da to nije ništa novo. Neće biti nikakvog posebnog umrežavanja u smislu da ćemo sa formiranjem jedne kompanije itd., kakva je percepcija u javnosti jer sam imao priliku da pričam sa ljudima. Znači to je jednostavno umrežavanje sistema koji funkcioniše, mi smo dio energetske mreže i tako…Kroz to postoje određena uslovljavanja, baš evo kroz ovaj sistem zelene energije bio je pritisak gdje smo mi morali prihvatiti taj paket, mislim na „Elektroprivredu Republike Srpske“ generalno. Međutim, energetska kriza je prouzrokovala da je to sad malo svagdje „pod ručnom“ što bi rekli. Jednostavno, nemoguće je funkcionisati još uvijek bez termoelektrana koje su bazni proizvođači zbog njihove velike snage.

Da li i dalje zapošljavate pripravnike, i od kolikog je to značaja za nađu lokalnu zajednicu?

•  Naravno mi smo dio sistema i postoje jedna određena ograničenja u pogledu  zapošljavanja, pa samim tim i pripravnika.  Naravno da mi planiramo zapošljavanje pripravnika i u narednom periodu, međutim, mi smo prije svega orijentisani za pripravnika tehničke struke, kojih nažalost nema. Evo sad na birou nemate ni jednog ni  elektro, ni građevinskog, ni mašinskog inženjera, tako da…Mi smo bili čak spremni, i bili bi spremni da stipendiramo takve ljude,   koji bi sutra došli da rade kod nas. Mislim prije svega na tehničke struke. Međutim, što se tiče ostalih struka, i to dajemo nekad mogućnost da ljudi odrade pripravnički staž, ali je to u ovim trenucima otežano, zbog toga što je „ERS“ generalno sistem koji ima višak radnika, doduše mi nemamo kao preduzeće, mi stvarno nemamo, ali generalno onda imate na snazi zabranu prijema radnika zbog drugih,   tako da je i nama malo otežan taj proces, ali će se to otkočiti, i naravno da ćemo, ja se nadam do kraja godine primiti ovde određen broj pripravnika.

Na koji način HE potpomažu mala i srednja preduzeća u našoj lokalnoj zajednici, i uopšteno od kolikog su značaja hidroelektrane za naš grad?

• Politika „He na Vrbasu“ je prije svega da ono sve što možemo da završavamo Mrkonjiću završavamo u Mrkonjiću, pa onda ako ne možemo idemo prema Banjaluci, pa ako ne možemo i u Banjaluci, onda idemo prema Beogradu. Suštinski ono sve što mogu naša preduzeća, one sitne usluge koje su nama neophodne, tipa direktnog sporazuma itd. naravno da se mi oslanjamo, i na taj način jedino možemo angažovanjem tih malih i srednjih preduzeća za te vrste usluga koje one mogu i da nam pružaju. A što se tiče značaja hidroelektrana za naš grad, pa to ću prepustiti da kažu drugi o nama, a lično, bez lažne skromnosti mislim da mi ipak smo društveno odgovorna firma koja je prisutna na svim društvenim događajima, i pomažemo sve naše sportske klubove, i kulturne itd. Mislim da nema ni jednog, i nevladine organizacije, kojima nismo bar na neki način pomogli. Naravno ta pomoć je uslovljena mogućnostima i zakonskim okvirima itd. , ali se u svakom slučaju mislim da je to na neki način dovoljno da se može reći da smo firma visokog značaja za Mrkonjič Grad.

Da li imate saradnju sa Srbijom i na kojem nivou?

• Iskreno do sada nismo imali direktnu saradnju obzirom na sistem organizovanja, mi kao hidroelektrana smo zavisno preduzeće, sama riječ zavisno znači zavisimo od matičnog preduzeća. Međutim, evo imali smo „Svesrpski sabor“ sad koji je bio nedavno, tako da sam tu priliku lično ja iskoristio pa sam napravio kontakt i sa generalnim direktorom „Elektroprivrede Srbije“ gospodinom Dušanom Živkovićem. Čak sam se drznuo i da ga pozovem i na slavu preduzeća,  pa mi je tad bio obećao zavisno od obaveza, tako da nije uspio doći, ali ja očekujem da ćemo i u narodnom periodu tu saradnju još više produbiti, naravno i sa njihovom ministarkom energetike koja nas je izuzetno primila, i napravila izuzetno dobru atmosferu za dalju saradnju.

Možete li nam nešto više reći o zelenoj energiji i obnovljivim izvorima energije? Da li je to naša budućnost?

• U svakom slučaju da, kažem mi jesmo, kao što sam već rekao „zeleno preduzeće“, uslovno rečeno, proizvodimo zelenu energiju, i bićemo prvo elektroprivredno preduzeće koje će biti totalno zeleno. Mislim na „Bočac 2“ jer mi smo u poodmakloj fazi u dobijanju certifikata za „Bočac veliki“ kako ga mi zovemo ili „Bočac 1“. Znači, očekujem do kraja godine da ćemo dobiti taj zeleni certifikat, tako da ćemo moći da trgujemo sa tim certifikatima, odnosno vjerovatno će to po difoltu matično preduzeće raditi za nas, jer ćete doći u situaciju kad imate izvore kao što je ugalj, oni su proizvodili električnu energiju, onda ćete morati da pokrijete to sa tim certifikatima.  Što će značajno doprinijeti, taj zeleni certifikat, pogotovo „Velikog Bočca“ s obzirom na njegovu instalisanu snagu i proizvodnju, da će se umanjiti sa tim negativni efekat poslovanja termoelektrana, koji jednostavno u daljem periodu neće moći opstati, obzirom na namete koji će im biti,  znači koliko će biti tona CO2 itd. , jednostavno one će se u dogledno vrijeme morati pogasiti.   Naravno dok se stabilizuju energetske prilike, dok se kod nas izrade novi energetski projekti, zeleni objekti,  prije svega mislim na nove hidroelektrane kao stabilne izvore,  i solarne elektrane koje imaju ograničenja, znači rade samo tokom dana,  znate po noći nema sunca pa nema ni proizvodnje. U svakom slučaju to je naša budućnost.

                                                                                          Intervju odradila Ena Jović